Psalms 88

1Gospode Bože, spasitelju moj, danju vičem i noću pred tobom. 2Nek izađe preda te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mojemu;

3Jer je duša moja puna jada, i život se moj primače paklu. 4Izjednačih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao čovjek bez sile,

5Kao među mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš, i koji su od ruke tvoje daleko. 6Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.

7Oteža mi gnjev tvoj, i svima valima svojim udaraš me.

8Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći.

9Oko moje usahnu od jada, vičem te, Gospode, vas dan, pružam k tebi ruke svoje. 10Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? ili će mrtvi ustati i tebe slaviti?

11Eda li će se u grobu pripovijedati milost tvoja, i istina tvoja u truhljenju? 12Eda li će u tami poznati čudesa tvoja, i pravdu tvoju gdje se sve zaboravlja?

13Ali ja, Gospode, k tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta te. 14Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice svoje od mene?

15Mučim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote tvoje, bez nadanja sam. 16Gnjev tvoj stiže me, strahote tvoje razdiru me.

17Optječu me svaki dan kao voda, stežu me otsvuda. Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak.

18